Evropska unija uskoro bi mogla da uputi oštar protest Srbiji zbog usvajanja dvojnih akciza na gorivo od kojih su više one na uvozne naftne derivate jer su tim potezom diskrimisane evropske kompanije. To je pomenuto potpredsedniku vlade Mlađanu Dinkiću kada je pre nekoliko dana u Briselu potpisivao Bilateralni protokol o liberalizaciji tržišta robe i usluga između Srbije i EU. U Brisel je prekjuče išao i potpredsednik zadužen za evropske integracije Božidar Đelić kojem je takođe preneto nezadovoljstvo evropskih zvaničnika. I pored namere vlade da zaštiti domaću proizvodnju goriva dvojnim akcizama, to ipak predstavlja kršenje nekoliko članova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma. Pre svega, prekršen je član 22 Prelaznog sporazuma, odnosno član 37 SSP gde se navodi da će se i EU i Srbija uzdržavati od uvođenja svake mere ili prakse unutrašnje fiskalne prirode, kojom se proizvodi jedne strane, neposredno ili posredno, diskriminišu u odnosu na slične proizvode koji potiču sa teritorije druge strane.
Evropska unija uskoro bi mogla da uputi oštar protest Srbiji zbog usvajanja dvojnih akciza na gorivo od kojih su više one na uvozne naftne derivate jer su tim potezom diskrimisane evropske kompanije, saznaje Danas od dobro obaveštenih izvora u Vladi Srbije.
Kako nam je rečeno, to je pomenuto potpredsedniku vlade Mlađanu Dinkiću kada je pre nekoliko dana u Briselu potpisivao Bilateralni protokol o liberalizaciji tržišta robe i usluga između Srbije i EU. U Brisel je prekjuče išao i potpredsednik zadužen za evropske integracije Božidar Đelić kojem je takođe preneto nezadovoljstvo evropskih zvaničnika.
I pored namere vlade da zaštiti domaću proizvodnju goriva dvojnim akcizama, to ipak predstavlja kršenje nekoliko članova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma. Pre svega, prekršen je član 22 Prelaznog sporazuma, odnosno član 37 SSP gde se navodi da će se i EU i Srbija uzdržavati od uvođenja svake mere ili prakse unutrašnje fiskalne prirode, kojom se proizvodi jedne strane, neposredno ili posredno, diskriminišu u odnosu na slične proizvode koji potiču sa teritorije druge strane.
Prema članu 26 Prelaznog trgovinskog sporazuma, zaštitne mere mogu se uvoditi jedino ako to prouzrokuje ozbiljnu štetu domaćoj industriji sličnih ili direktno konkuretnih proizvoda ili poremećaje koji mogu da dovedu do ozbiljnog pogoršanja ekonomske situacije u nekoj oblasti privrede zemlje koja uvozi te proizvode. Čak i u takvim situacijama zaštitna mera morala bi da bude vremenski ograničena, a druga strana o tome obaveštena. Takođe, u članu 28 Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbija se obavezala da postepeno prilagodi sve državne monopole komercijalnog karaktera kako bi obezbedila da, do isteka tri godine od stupanja na snagu sporazuma, više ne postoji diskriminacija u pogledu uslova pod kojima se roba nabavlja i prodaje.
Na tržištu naftnih derivata Srbije posluje nekoliko kompanija iz EU poput mađarskog MOL-a, austrijskog OMV-a i grčkog Helenik petroleuma. Prema izmenama Zakona o akcizama, koje je Skupština usvojila pred kraj prošle godine (odnosno amandman koji je podnela Socijalistička partija Srbije), akcize na gorivo iz uvoza podignute su za viši iznos nego akcize na gorivo koje se proizvodi u rafinerijama Naftne industrije Srbije. Takav potez uslovio je da umesto nižih cena, oslobađanje uvoza derivata donese više cene za vozače. Zbog viših akciza, uvoznicima je u startu postalo neisplativo da derivate nabavljaju iz inostranstva (pre svega iz svojih matičnih kompanija) pa pravih efekata liberalizacije nema.
Dragomir Janković, direktor Evropskog ekonomskog instituta smatra da Vladi Srbije ovakva odluka uopšte nije bila potrebna, naročito u situaciji kada mora da odgovara na upitnik EU i mnoga sporna pitanja, zbog čega joj nije bila potrebna još i ovakva situacija.
- To nam je bilo nepotrebno i ne znam zašto je to tako urađeno. Sigurno je da se zbog toga neće pokvariti odnosi Evropske unije i Srbije, ali će uticati na stvaranje nepoverenja prema potezima Vlade. Iako se odlukom o akcizama evropske kompanije stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na domaće, to neće biti predmet nikakve formalne reakcije ili demarša, ali je sigurno da će delegacija Evropske komisije u Beogradu u kontaktima sa srpskim zvaničnicima pokrenuti to pitanje i zapravo je već ministarki finansija i drugima koji su u kontaktu sa Komisijom izraženo negodovanje zbog toga - kaže Janković za Danas i dodaje da on smatra da će ovo pitanje biti rešeno vrlo brzo.